U razgovoru koji je trajao znatno duže nego što je bilo predviđeno protokolom, ministrica Fer se između ostalog interesirala i za strukturu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini i u dijaspori, njen odnos naspram državnih organa, te kakvi su joj odnosi sa Islamskom zajednicom Bošnjaka u Kantonu Cirih. Reisu-l-ulema je ministricu detaljno upoznao sa strukturom Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini i u dijaspori. Tom prilikom je istakao da Islamska zajednica ovakva kakvu je poznajemo datira od vremena Austrougarske monarhije, od 1912. godine. Austrougarska monarhija tada je priznala islam. Istakao je, također, da Islamska zajednica ima široku lepezu poslova kojima se bavi, da je odvojena od države i samim tim držva je ne finansira, da je narodna, da se finansira od članarine, a da može primati i donacije, te da ima i svoj humanitarni rad gdje se pomažu ljudi u stanju potrebe... Upoznao je ministricu sa podatkom da je za vrijeme agresije, kada je počinjen i genocid nad našim narodom,  u BiH srušeno oko 600 džamija i ubijeno preko 100 imama, a da Bošnjaci nisu posezali za osvetom. Podvukao je i slijedeće: „Mi nemamo niti jedan slučaj da je ijedan naš imam učestvovao u ekstremnim radnjama. Takav model je potreban i muslimanima, i drugima.“

Odgovarajući na reisu-l-ulemino pitanje o mogućnosti priznanja Islamske zajednice Bošnjaka u Kantonu Cirih, ministrica Fer je istakla da priznanje jedne vjerske zajednice ide preko referenduma građana. Vlada i parlament pripremaju, a narod odlučuje. Postoji veliko i malo priznanje.

Ministrica Fer u auli Ministarstva dočekuje reisu-l-ulemu Kavazovića