Nisu sve hodžinice, pa ni hodže, iste

Autor: Kasim Botonjić Mart 03, 2018 0

Iz dramskog teksta "Nanin softa", autora rahmetli Botonjić Kasima.

 

Rabija: A šta bi duša nanina, srce nanino šćelo biti?

Ismet: 
(Gledajući u nanu, ostale pogleda ispod oka) Nano... Ja bih najvolio biti hodža.

Atif: Možeš ti, uz Allahovu pomoć, biti dobar vjernik, a da i ne budeš hodža

Rabija: 
(Atifu): Sine, nejma nama spasa bez dobrog džemata, a nejma dobrog džemata brez dobrog hodže. Ja sam, dico draga, od svojih najbližih dosta naučila, ali u mejtefu najviše i to zahvaljujući h. Sakib - ef., da ga Allah nagradi lipim Džennetom. On je mnogu dicu našoj viri podučio. 

Atif:
Znam. Ali teško je danas biti pametan. 

Rabija: U svakom vaktu najvažnije je držati se Kur'ana i Hadisa. Ko se toga pridržava, ne mere zabasati. Eto, ti si fala Bogu odgojen da budeš na Allahovom putu - i to je najveća sreća. Da nije tako, koliko imaš huje, davno bi neku glupost napravio. Sine, ne mere ni roditelje dovoljno poštivati onaj ko se Allaha ne boji. (Nakon kašlja) Blago onom ko se samo Allaha boji i ko od Njega pomoć traži.

Atif: 
A šta ti majko misliš? Hoćemo li mi našeg Ismeta u Sarajevo poslati?

Rabija: 
Jašta. (Gledajući u Ismeta) Poslaćemo mi našeg budućeg softu i ako Bog da hafiza. Znam, daleko je Saraj'vo, pa i trošak je. Ali, kad se sve sabere, dobro bi bilo da dite izuči za hodžu

Ismet: 
Ja bih najvolio biti hodža.

Atif: 
Ama, nije lahko hodža biti. I hodžinski zalogaj je gorak.

Rabija:
Atife, svak ima svoju nafaku... Đi ima džamija, najčešće ima i hodžinska kuća, a budne nješto i bašče.

Atif:
Bude majko, ali ćeš izdaleka poznati hodžinsku kuću: kad vidiš najmanju i najlošiju. A to sa baščom - ima li ijedna hodžinica za kojom šiljte ne treba nosati (otežano rukom pokazuje - kao da nosi šiljte). Kad se sjetim... (prekida ga Rabija)

Rabija: 
Sine, nisu sve hodžinice, pa ni hodže, iste. (Namiještajući šamiju na glavi). U svakoj porodici, pa i hodžinskoj, moralo bi se znati ko je starišina. Nije hodžinica samo hadži - hanuma - efendinica, jer kako će drugi u džematu slušati šta hodža govori, ako ga ne sluša njegova žena.

Atif:
U pravu si majko, nego hoćemo li mi našega Ismeta poslati u Sarajevo, u Gazinu medresu? 

Povezani članci (po oznakama)

© 2017 Preporod All Rights Reserved. Implemented by HudHudPro - Video produkcija